Uzgoj borovnice u zatvorenom prostoru
Uzgoj borovnice postaje sve popularnija agrikulturna aktivnost i biznis model koji donosi stabilan prihod mnogim domaćinstvima širom Srbije. Statistički podaci pokazuju da je oko 2000 hekatara zemljišta pod borovnicom, ali i da je kilogram ovog ukusnog voća 2020. prodavan za 5,5 do 6,5 evra.
Svetske potrebe su sve veće, pa se ona iz Srbije uglavnom izvozi na područija Holandije i Rusije gde vlada veliko interesovanje za ovu letnju poslasticu.
Bitno je napomenuti da je uzgoj borovnice kompleksan proces koji zahteva posvećenost, vreme, kao i primenu savremenih tehnologija u voćarstvu. Pored toga, klimatske prilike znatno utiču na količinu i kvalitet prinosa.
Svedoci smo perioda sve većih suša i iznenadnih padavina koji desetkuju čitave poljoprivredne kulture, a samim tim i potencijalni profit. Baš zato se mnogi domaći poljoprivrednici, ali i ljubitelji agrikulture odlučuju za sadnju u unutrašnjim, odnosno, kontrolisanim uslovima.
U ovom tekstu osvrnućemo se na uzgoj borovnice u zatvorenom prostoru i na očuvanje njenog kvaliteta.
Odabir vrste borovnice
Pre nego što se upustite u uzgoj borovnice, bitno je izabrati vrstu koju ćete posaditi. U svetu je danas prepoznato nekoliko različitih sorti koje imaju svoje unikatne osobine, ali za ovu specifičnu tehnologiju unutrašnjeg uzgajanja bitno je skoncentrisati se na lowbush ili patuljaste varijetete borovnice.
Patuljaste vrste su idealne za unutrašnji uzgoj zato što ne iziskuju puno prostora čineći tako održavanje nešto lakšim. Za kvalitetniji prinos potrebno je kombinovati barem dve sorte radi boljeg oprašivanja i dopunjavanja.
Takođe, prepoznajemo još nekoliko vrsta borovnica koje mnogi biraju za unutrašnji uzgoj:
– Top Hat (Top Het) – ova sorta je zastupljena pretežno u Severnoj Americi, poznata je po niskom rastu i pogoduje joj toplija klima.
– North Sky (Nort Skaj) može da raste na nešto senovitijim lokacijama i otpornija je na hladnu klimu.
– North Blue (Nort Blu) je još jedan varijanta borovnica niskog žbuna koja je poznata po većim plodovima, ali i potrebi za više prostora.
– Sunshine Blue (Sanšajn Blu) je polu patuljasta vrsta koja od svih pomenutih beleži najveći rast.
Kada ste se najzad odlučili za vrstu koju ćete posaditi, sledeći korak je odabir između semena ili sadnice.
Ako je vaš fokus na kultivisanju iz semena, bitno je znati da je potrebno da prođe dve ili tri godine od momenta sadnje do prvog značajnog prinosa. Sa druge strane, dosta ljudi se odlučuje na kupovinu mlade sadnice gde je prioritetno posaditi biljku u najkraćem mogućem roku.
Kreiranje potrebnih uslova za sadnju borovnice u zatvorenom prostoru
Posuda u koju ćete položiti sadnicu ne sme biti previše duboka zato što je borovnica poznata po svom sistemu plitkog korena.
Saksiju, takođe, treba izbušiti pre ispunjavanja zemljom praveći tako drenažne rupe. Sama drenaža je vrlo bitan segment u okviru procesa uzgajanja jer iako je poznato da borovnica zahteva određenu količinu vode, svako preterivanje u zalivanju dovešče do truljenja korena, ali i dodatnih komplikacija koje će dalje uticati na rast biljke i ubiranje njenih plodova.
Kada ste najzad pripremili posudu/saksiju u koju ćete smestiti borovnicu, prioritetan je brižljiv odabir zemlje.
Zemljište za borovnicu
Borovnica je poznata kao voćarska kultura koja iziskuje određenu kiselost zemljišta (4.0 do 5.0 Ph vrednosti) te su osnovni saksijski miksevi često vrlo nepogodni za kvalitetan uzgoj.
Zato je bitno pomešati dovoljnu količinu kiselog hraniva, humusnog supstata i zemlje da bi sama biljka napredovala zadovoljavajućim tempom.
Đubrenje borovnice
Kada se biljka položi u zemlju potrebno je dodati organsku materiju, ali četinu koja se može rasporediti oko sadnice. Četina se pokazala vrlo korisnim dodatkom, jer verno imitira prirodno stanište borovnice – poznato je da četinari tokom godine odbacuju veliku količinu četine koja svojim sporim rastapanjem mogu uticati na kiselost, ali i vlažnost zemljišta.
Periodično đubrenje je vrlo bitan podsticaj koji može unaprediti kvalitet biljke, a ono se vrši izabirom đubriva koje poseduje veću količinu sulfata u sebi.
Borovnica i sunce
Borovnice vole sunčevu svetlost i posebno su osetljive ako je nema. Gajenje borovnice u zatvorenom zahteva brižljiv odabir mesta gde će sunca biti dovoljno da bi sama biljka napredovala. Potrebno je između 6 do 8 sati direktne izloženosti suncu.
Ako u prostoriji nema dovoljno uslova, potrebno je obezbediti veštačku svetlost (LED sijalice sa dovoljnom jačinom).
Borovnica i navodnjavanje
U poređenju sa ostalim voćarskim kulturama borovnica je biljka koja zahteva velike, a opet optimalne, količine vode. Ranije u tekstu pominjali smo potrebu za brižljivo odrađenom drenažom, to je bitan korak zato što dovodi do stanja u kome će zemljište biti vlažno i ne preterano raskvašeno. Zalivajte borovnicu redovno, leti to treba da bude na dnevnom nivou i kontrolišite zemljište.
Kako? Stavite jedan prst vaše ruke u zemlju, ako je prst suv onda biljka zahteva veću količinu vode. Bilo bi poželjno da redovno kontrolišete vlažnost jer suva zemlja dovodi do stanja u kom borovnica neće imati plod.
Održavanje optimalne temperature je bitno kod “lowbush” sorti zato što one preferiraju hladniju klimu. Tokom zime, biljku pomerite u nešto senovitiji prostor (podrum) gde će se sama borovnica brzo aklimatizovati i pripremiti za sledeću sezonu cvetanja.
Orezivanje borovnice
Čak i u unutrašnjim uslovima potrebno je redovno orezivati borovnicu. Posle nekoliko godina od same sadnje, kada je biljka dostigla zadovoljavajuću starost, potrebno je izvršiti orezivanje, odnosno odbacivanje starih, bolesnih grana i liski. Najbolje godišnje doba za ovaj posao je jesen kada je branje najzad završeno.
Branje borovnice
Najveća satisfakcija u celokupnom procesu uzgoja borovnice je, naravno, branje njenog ploda. Zreo plod ćete prepoznati po njegovoj karakterističnoj plavoj boji – kada bobica otpada sa grane u vašu ruku bez velikih poteškoća onda znate da su biljka, odnosno njen plod dostigli potpunu zrelost.
Lekovitost borovnice
Borovnica je širom sveza poznata i pod nadimkom – kraljica antioksidanata.
Ona se može koristiti u mnogim oblicima – kao čaj, sok ili čak obloga; svaka varijanta konzumacije donosi i određene zdravstvene benefite.
Pored velike količine antioksidanata u borovnici su prisutni značajni tragovi minerala, oligoelemenata i vitamina (vitamin C, vitamin A, vitamin K, vitamin E, B6, B3, B1, B2, gvožđe, kalijum, bakar, magnan… su samo neki od korisnih sastojaka).
Sve pomenuto borovnicu postavlja na visoko mesto u carstvu lekovitih biljaka koje služe kako za okrepljivanje, tako i za podizanje kvaliteta našeg zdravlja.
Zaključak
Ako ste se najzad odlučili da borovnicu kultivišete u zatvorenom prostoru, potrebno je znati celokupan proces koji nije nimalo jednostavan, ali je svakako isplativ.
Ako vam se dopao ovaj tekst, preporučujemo vam da pročitate više na našem blogu, a preporučujemo teme u nastavku:
Uspešna priča našeg Milete, uzgajivača borovnice