PRAVILNA PRIPREMA BILJKE ZA NAREDNU SEZONU
11.11.2019.
U sadašnjem periodu u našim voćnjacima je prilično mirno. Polako se završava berba svih sorti koje se gaje u našoj zemlji. Sada u većini voćnjaka postoji vakum period, kada posle naporne berbe odmaramo i počinjemo sa pripremom predstojeće sezone. Pa dok sabiramo utiske, hajde da narednu godinu isplaniramo sa što manje propusta i greški, i da povećamo prinos prve klase.
Pre svega postavlja se pitanje da li dobro poznaješ svoj voćnjak?
Da li si na vreme uzeo lisni uzorak? Da li je urađena analiza zemljišta? Da li si uskladio plan prihrane sa sortom koju gajiš?
Cilj dobrog upravljanja zemljištem je zadovoljenje osnovnih potreba biljaka
Zdravim biljkama su potrebne hranljive materije, kiseonik i voda. Dobro upravljanje podrazumeva balans tipa zemljišta sa biljkom, i adekvatno navodnjavanje uz fertigaciju. Fizička podloga (zemljište) je jako bitna, jer ona omogućava učvršćivanje biljke i jak korenov sistem, i obezbeđuje biljku adekvatnim hranivima kako bi izdanci mogli da rastu i da se na njima formira plod.
Za prinos naredne godine odgovorni su zimski pupoljci
Cilj uspešne proizvodnje jeste velika količina plodova prve klase. Tada se svaka investicija u voćnjak isplati. Najodgovorniji za prinos naredne godine jesu zimski pupoljci. Treba imati na umu da „ono što sejemo ove godine, poznaćemo sledeće“. Samim tim od velike važnosti je dobra priprema biljke za narednu sezonu. U voćnjacima sa sortama za čiju prvu klasu je direktno odgovorna količina Ca u plodu, dobra priprema podrazumeva dodavanje kalijum-nitrata u jesen, sistemom za navodnjavanje. Ta dodatna količina Ca omogućiće formiranje jačih i zdravijih zimskih pupoljaka, koji će u narednoj sezoni doneti prvu klasu. Prilikom dodavanja vode i hraniva u jesen, treba izbegavati prekomerne količine N (azota), kao i prekomerne količine vode. Zbog toga je od posebne važnosti detaljno proračuvanje količine hraniva koja je potrebna za pripremu biljke za mirovanje, uz umerenu količinu vode. Nekada jesen prati veća količina kiše, pa je zato potrebno biti oprezan da se ne aktivira biljka, jer želimo da je spremimo za mirovanje.
Veliki značaj ima ispitivanje tla
Da bi smo uspešno odredili neophodnu količinu hraniva, potrebno je da znamo sa čime raspolažemo, odnosno koje su to zalihe mineralnih elemenata u zemljištu koje su nam dostupne. Zapravo, prvi korak u upravljanju plodnošću tla je ispitivanje tla. Treba imati na umu da suficiti isto kao i deficiti određenih elemenata mogu napraviti velike probleme. Na testovima je obavezno proveriti fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum kao i pH. Kompletna analiza uključuje rezultate za N, P, K, Ca, Mg, Mn, Fe, Cu, B i Zn. Takođe je potrebno testirati i na organske materije. Tako na primer N menja svoje oblike i količine kao odgovor na temperaturu, vlagu tla i biološku aktivnost. Da bi smo uspešno održavali zadovoljavajuće nivoe vlage, i postigli optimum za našu biljku, moramo znati čime raspolažemo. Jer svi procesi u voćnjaku jesu u službi biljke i postizanju maksimalnih rezultata u okviru naših resursa.
Analiza lista
Kako bi smo zatvorili sistem “zemljište-voda-biljka” potrebno je da dobro budemo upoznati sa sortom koju gajimo. Najbolju projekciju za buduću sezonu dobićemo upoređivanjem analize lista od najmanje tri poslednje godine. Ali ukoliko nemamo, barem jedna sezona sprečiće nas da „lutamo u mraku“. Sredina jula do polovine avgusta je vreme za prikupljanje listova za hemijsku analizu. To je vreme uzgajanja voćaka, kada su nivoi hranljivih materija najstabilniji i predstavljaju celokupni nutritivni status drveća. Ova analiza pružiće nam uvid i pomoć pri izboru najprikladnijih đubriva za sledeću sezonu. Uzorci lišća treba da se sakupe iz jedne sorte , koja je na istoj podlozi i iste godine sadnje, kako bi rezultati bili reprezentativni za tu sortu. Izdanci sa kojih se uzimaju uzorci ne smeju da sadrže bilo kakve bolesti, insekte ili mehanička oštećenja. Visina izdanaka treba da bude u visini grudi ili ramena, i da su u potpunosti okrenuti ka suncu. Uzorak treba da se sastoji od 50 do 60 listova.
Primena đubriva zasnovana na rezultatima hemijske analize zemljišta i analizama biljke, može provereno smanjiti troškove proizvodnje.
Adekvatna primena đubriva osim što smanjuje troškove proizvodnje, poboljšava kvalitet voća. Na primer, prevelika doza azota (N) kao rezultat može dati lošiji kvalitet ploda i potencijalno povećanje gorkih pega na jabuci.
Određivanje količine navodnjavanja
Sve ovo prati dobro upravljanje vodom i dodavanje precizne količine. Određivanje količine navodnjavanja je treći deo ovog ciklusa, i ne može biti isključen kao manje bitan. Taj neraskidivi sistem „zemljište – voda – biljka“ govori o potrebi za postizanjem harmonije kako bi dobili željeni rezultat. U ovom procesu potrebno je da odlično poznajemo i posedujemo podatke o zemljištu i sorti kako bi smo iz tih podataka izvukli koje količine vode koju ćemo dodavati. Prilikom dodavanja vode od velike je važnosti utvrditi najaktivnije delove zone korenovog sistema. Taj podatak nam pruža mogućnost dodavanja hraniva sa vodom na tačnoj dubini aktivne zone korenovog sistema i tačnoj količini kako bi biljka stigla sve da usvoji. Takođe, pomoću ovog sistema, uspešno se borimo sa prevazilaženjem plužnog đona, koji je čest slučaj u savremenim zasadima.
Uslovi uzgoja takođe mogu uticati na rezultate
Iz tog razloga je potrebno detaljno informisati se i pripremiti se kvalitetno za narednu sezonu. Obratite pažnju na sledeće potencijalne uslove:
SUVA SEZONA – kao rezultat se javlja niži nivo hranljivih sastojaka.
KOROV – konkurencija korova može uticati na niži nivo azota (N) u listu.
KIŠE – velike količine kiše mogu biti uzrok veće količine azota (N) zbog pojačanog rasta, ali mogu pokazati i niži nivo kalcijuma (Ca). Jer Ca, zbog pojačanog rasta iz plodova, prelazi u list. Uzrokuje i slabije bojenje, kod obojenih sorti.
PREKOMERNA KOLIČINA PLODOVA – veliko opterećenje useva može biti povezano sa većim nivoom N i Ca u lišću i nižim nivoima fosfora (P) i kalijuma (K).
RAZLIČITE SORTE – različite sorte imaju različite zahteve za hranivima. Kod nekih je poželjan veći sadržaj N, dok kod drugih sorti on uzrokuje pojavu gorkih pega i smanjuje obojenost. Takođe, pojedinim mekim sortama je potrebna veća količina N.
PRIMENA FUNGICIDA – nedavna primena fungicida može izmeniti nivo mikrohranljivih sastojaka, a najčešće su pogođeni mangan (Mn) i cink (Zn).
OSTALI ELEMENTI– visoki nivoi jednog elementa mogu izazvati niske nivoe nekog drugog elementa. Najbolji primer je interakcija između K, Ca i Mg. Visoki nivoi Mg i K mogu dati niži Ca, i mogu uticati na gorke jame u plodu.
Pre ulaska u novu sezonu treba da iskoristiš slobodno vreme i da se informišeš o tehnikama koje ti mogu dati bolje rezultate i omogućiti bolji prinos i lakšu narednu sezonu.
