Blog

PAR STVARI O ZNAČAJU ZEMLJIŠTA, NJEGOVOJ PH I FERTIGACIJI

ŠTO JE INTENZIVNIJI ZASAD, VAŽNIJE JE RAZUMEVANJE TLA.

Kada pH nije u optimalnom rasponu, biljkama je teško dobiti potrebne hranjive sastojke

Par stvari o značaju zemljišta, njegovoj pH i fertigaciji

Što je intenzivniji zasad, važnije je razumevanje tla.

Kada pH nije u optimalnom rasponu, biljkama je teško dobiti potrebne hranjive sastojke.

Prljavština je ta stvar koju usisavamo sa svojih tepiha i  od koje peremo automobile. Poljoprivredni uzgajivač razlikuje prljavštinu od zemlje, onu divnu zemlju na kojoj uzgajamo naše biljke. Zemljište je neophodno za razvoj biljaka. Razumevanje zemljišta je od suštinskog značaja za uspeh jedne proizvodnje. Iako biljke tolerišu širok raspon zemljišta, proizvodjač mora učiti o osetljivom odnosu između biljke i zemljišta u kojem se ona razvija.

Dakle, šta je to zemljište? Služi kao čvrsta podloga za biljku, i služi kao skladište hranljivih sastojaka. Sastoji se od minerala, vazduha, vode, mrtvih organskih materija i živih organizama. Mineralni deo sačinjen je od malih fragmenata stena koji su se raspadali pod uticajem spoljašnjih uslova. Organski deo čine biljni i životinjski ostaci u različitim fazama raspadanja. Koliko vode i vazduha sadrži tlo zavisi od teksture i strukture tla. Tlo je sastavljeno od tri različite veličine mineralnih čestica: peska, praha i gline. Procenat svakog od njih određuje teksturu tla kao i njegova fizička svojstva. Idealna tekstura tla, zvana ilovača, sastoji se od jednakih delova peska, praha i gline.

Što je intenzivniji zasad, posebno u povrtnjacima ili u voćnjacima, važnije je razumevanje tla.

Informacije iz analize plodnosti tla su posebno korisne ako se osniva zasad. Informacije o količini organske materije u tlu, o nivou pH, o višku ili majku odredjenih esencijalnih elemenata. Te informacije koje vam pruža analiza plodnosti, omogućavaju vam da uključite potrebne materijale pre sadnje. Jednom kada je zasad podignut, teže je izvršiti značajne promene u kvalitetu zemljišta.

Medjutim šta možemo uraditi u slučaju već podignutog zasada, i kako se boriti sa problemima koje zateknemo na terenu? Zašto nam je bitan pH tla?

PH tla je mera koliko je kiselo ili alkalno zemljište i optimalni pH se za svaku biljnu vrstu razlikuje. Ovo je često zanemaren aspekt proizvodnje. Ako pH nije optimalan prema prisutnoj vrsti biljke, tada hraniva primenjena na usev (đubriva i stajski gnoj) ne mogu biti u potpunosti dostupna i izgubiće se kroz tlo – što izaziva probleme sa odlivom hranljivih sastojaka kao i ekonomski gubitak dragocene hranljive materije.

Raspon pH je od 0 (ekstremno kisela) do 14 (izuzetno alkalna), a 7 je neutralno. Većina povrća najbolje raste sa pH zemlje između oko 6,0 i 7,0. Ali nemojte da vas to zavara, ukoliko je pH 8,0 to znaci da je deset puta veći od 7,0 i 100 puta veći od 6,0. Te naizgled male razlike, prave veliku razliku prilikom usvajanja hraniva od strane biljaka. 

Kada pH ​​nije u optimalnom rasponu, biljkama je teško dobiti potrebne hranjive sastojke.

PH zemlje utiče na dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. Zato kada pH vrednost nije u optimalnom opsegu to je obično prva stvar na koju treba obratiti pažnju. Ako je pH tla izvan optimalnog raspona, to vam je znak da nešto trebate promeniti u vašoj poljoprivrednoj praksi. 

Jedan od uspešnijih načina za borbu protiv visokog pH jeste dodavanje sumpora. 

Sumpor se može dodavati u tečnoj ili čvrstoj fazi. U oba slučaja najjednostavniji i najštedljiviji način jeste dodavanje kroz sistem za fertigaciju. Dodavanje sumporne kiseline se pokazao kao uspešniji način smanjivanja pH gde treba strogo voditi računa o količini koja se pušta u sistem, u zavisnosti od kulture koja se gaji i zemljišta na kojem se gaji. 

Optimum za mnoge biljke je 6,5 pH. Na primer, ako je vaš trenutni pH 7,5, a želite da ga promenite na 6,5, na ilovasto tlo biste trebali dodati 0.6 kilograma sumpora na 10 kvadratnih metara. 

Šta raditi ukoliko je pH nizak?

Mnogo je prednosti primene pravilne količine kreča. Ograničavanjem kiselog zemljišta stvara se povoljno okruženje tla u kojem biljke mogu uspevati.

Kada se kiselo tlo neutralizuje, hranjivi sastojci u tlu su dostupniji biljkama da ih apsorbuju u svoje korenje. Obično kada vidimo da biljka ima nedostatak mikrohranjivih sastojaka, to nije zato što nema dovoljno hranjivih sastojaka u zemljištu, već zbog toga što je pH u zemlji ograničio dostupnost tog hranljivog sastojka.

Osim što podiže pH zemlje, kreč takođe u zemlju dovodi esencijalne biljne hranljive materije, kalcijum i magnezijum. Kalcijum je ključan za čvrstinu ploda. Drvenasto voće je takođe veoma osetljivo na manjak kalcijuma. Kreč je najjeftiniji način za snabdevanje ovim hranljivim materijama. Visoko kalcijumski kreč sadrži 3% ili manje magnezijuma. Kako znate koja vrsta kreča vam je potrebna? Rezultati ispitivanja tla će vam reći.

Doziranjem tačne količine hraniva svakoj biljci u našem zasadu povećavamo procenat prinosa prve klase proizvoda. A da li postoje negativni efekti ovog sistema? Da, naravno.

Primena fertigacije je jedan od najbitnijih delova savremene poljoprivrede. Pomoću nje možete vršiti popravke pH, EC i kontrolisati ishranu svog zasada. Nesavesno i nestručno korišćenje ovog sistema može ostaviti ozbiljne posledice na vaš zasad. Kako je to moguće?Dodavanjem prevelike količine hraniva utičemo na pH i EC (električnu provodljivost). U zavisnosti od tipa zemljišta i vrste biljke zavisi u kom smeru će te jedinice otići. Po iskustvu u većini slučajeva se dodaje ogromna količina hraniva koja povećava EC sredine, koji dodatno negativno utiče na usvajanje hraniva, kao i na pH sredine u kojoj se nalazi korenov sistem biljke. Takođe doziranje hraniva ima smisla kada se to radi u zoni gde je korenov sistem biljke najaktivniji. Tako da biljka može brzo i u najboljem obliku da usvoji neophodan element.

“Primena više hranljivih sastojaka nego što je preporučeno i potrebno, štetno je za vaše biljke, može umanjiti kvalitet ploda, može odložiti žetvu, štetno je za životnu sredinu i predstavlja gubitak vašeg novca.”