Blog

Prethodnih godina su stalno mogle da se čuju priče kako mladi odlaze i ne žele da rade na selu niti u poljoprivredi. Srećom, taj trend se, zahvaljujući tehnologiji i porastu popularnosti preduzetništva kod mladih, sada menja. 

Ono što je bilo nezamislivo pre samo 20-30 godina u poljoprivredi, danas se može rešiti na nekoliko klikova zahvaljujući digitalnim tehnologijama.

Pored tehnologije, aktuelna pandemija je takođe (paradoksalno) pogurala mlade da se vrate na selo. Naime, zatvoreni u zgradama, okruženi betonom, mladi su osetili potrebu za prirodom i slobodom. 

Kao prijatelji velikog broja domaćina u Srbiji, osetili smo potrebu da prikažemo šta mladima treba kako bi se sve više vraćali na selo, kao i kako tehnologija pomaže u svemu tome.

Kako trenutno izgleda situacija sa selima u Srbiji 

Prema trenutnim podacima Akademijskog odbora za selo, u Srbiji ima 150.000 napuštenih kuća u selima, a za još 50.000 ne zna se vlasnik. Od 4600 sela, svako četvrto nestaje. 

Glavno je pitanje bilo kako to rešiti, što se odrazilo i na nacionalne strategije usmerene ka mladima.

U poslednje vreme je ohrabrujuće što sve češće vidimo tekstove o ljudima poput Mladena Ristića iz Kosaničke Rače kod Kuršumlije koji se vratio posle završetka Poljoprivrednog fakulteta ili selima poput Leušića u kojima raste natalitet.

Stvari se menjaju na bolje.

Šta bi trebalo pružiti mladima da bi uspešno živeli od poljoprivrede na selu

Postoji mnogo načina da se mladi motivišu i da im se pomogne u izazovnim uslovima. Mi smo sakupili na jednom mestu nekoliko načina koji mogu znatno da poboljšaju situaciju i ubrzaju taj trend oživljavanja sela.

Mladi koji bi da se vrate na selo treba da imaju prednost pri podeli državnog zemljišta

Mlade treba podstaći na preduzetništvo i proaktivnost. Međutim, kada oni vide da velik broj stranih investitora dobije prednost nad dodelom zemljišta, naravno da nisu motivisani ni da probaju. 

Vrednost koja se dobija dodeljivanjem zemlje mladima je višestruka.

Trenutno je aktuelan konkurs (2021) za dodeljivanje bespovratnih sredstava za kupovinu kuća na selu mladim parovima. Prema dostupnim informacijama, trenutno je 38 parova iskoristilo ovu ponudu. 

Sadržaj i uslove konkursa možete da pogledate na sajtu Ministarstva za brigu o selu.  

Možda je ovo malo romantičan pristup, ali obezbediće se krov nad glavom mnogim porodicama i šansa za sopstveni posao.

Treba povećati broj edukacija za poljoprivrednike i njihovu dostupnost

U svakom poslu, pa tako i u poljoprivredi koja je provereno “zatvorenog tipa” (mnogo toga funkcioniše preko poznanstava i preporuka) potrebne su neprekidne edukacije.

Fondacija Divac je istraživala koliko su mladi upoznati za podsticajnim merama i kako dolaze do tih informacija. Nije iznenađenje da je “komšija” vredan izvor informacija koliko i internet. 

Može se izvući zaključak da mladi ne pronalaze dovoljno informacija na stranicama institucija i da preko posrednih kanala dolaze do informacija.

Izvor: Divac fondacija – Mladi na ruralu

Dakle, treba obezbediti lakši i pregledniji pristup informacijama, fondovima i obukama kako bi se mladi poljoprivrednici dobro pripremili na izazove koji ih čekaju na selu.

Mora da se ojača infrastruktura u selima

Uvođenjem vodosnabdevanja, kanalizacione mreže, izgradnjom pristupnih puteva i telekomunikacione mreže, ali i uvođenjem adekvatnog kulturnog i socijalnog sadržaja – mladima se obezbeđuju uslovi koje imaju i u gradu.

Uzmite u obzir da 1000 sela nema nijednu prodavnicu, 500 sela nema nijedan put…

Jedno od rešenja koje se pokazalo dobrim širom čitave EU, a predstavlja ostatak ideologije prethodnog veka, jesu zadruge.

Zadruge su najznačajniji oblik udruženja u selima. Kroz njih, poljoprivrednici kupuju ili prodaju proizvode, informišu se o tehnologijama i stiču dublja znanja o svom radu. 

Zadruga radi samostalno, ali je i u kontaktu sa drugim zadrugama i organizacijama. Time se omogućuje širenje mreže, znanja i iskustava, ali i štite interesi poljoprivrednika. 

Ovakav društveni oslonac mladima znači mnogo i podstakao bi ih da ostanu na selu; naročito bi podstakao one koji nemaju generacijsko poljoprivredno iskustvo i znanje.

Primena tehnologije i jačanje njenog uticaja

Najbitnija stvar ipak, pored svega, jeste digitalizacija. Internet je uklonio sve granice na svetu. On donosi i na naša sela, u naše voćnjake i njive, preciznost i tehnologije koje su do sad mogle da se koriste samo u korporacijama.

Prednosti digitalizacije su prevelike a mladi koji su vični da koriste tehnologiju svakodnevno, vrlo dobro razumeju koliko ona utiče na rezultate u svakom poslu. 

Štaviše, mi sve češće vidimo na terenu poslednjih godina koliko tehnologija pomaže mladima.

Oni žele da iskoriste svoje pametne telefone, internet, da budu još efikasniji, da stvore više, kao što to rade velike kompanije poput Delta Agrara, koje uštede stotine hiljada evra godine primenom novih digitalnih alata. 

Naš Rastko na terenu, u emisiji Zrno po zrno. 

Reklo bi se da je lako gledati Delta Agrar koji ima mnogo finansijskih sredstava da uloži u nove alate. Ne dajte da vas zavara veličina kompanije. Tehnologija je sada mnogo pristupačnija i malim proizvođačima. 

Na primer, naš sistem za upravljanje navodnjavanjem i đubrenjem na daljinu Smart Watering prisutan je u velikom broju malih gazdinstava. Mladi voćari kažu da im znatno olakšava život na relaciji selo – grad jer putem mobilnog telefona mogu da kontrolišu navodnjavanje i đubrenje svog voćnjaka.  

• Dok su u gradu, ne moraju da obilaze voćnjak često, sve rade na klik
• Ne brinu da li voće dobija dovoljno vode
• Štede vreme i gorivo, ali i novac jer ne mora niko umesto njih da nadgleda voćnjak

Ovakvih alata na našem tržištu nema mnogo, ali ona koja postoje mogu umnogome da olakšaju život i posao mladih na selu.

Na svima nama je da pomognemo oživljavanje sela

Na nama je da podstaknemo omladinu da oživi poljoprivredu – granu koja hrani našu zemlju – ali i sela koja čuvaju tradicionalne korene jednog naroda. 

Moglo bi se reći da je očuvanje sela i mladih u njima jedan kulturni patriotski čin.

Gradovi pružaju mladima mnogo mogućnosti kojih u selima još uvek nema – počev od količine zabavnih i obrazovnih sadržaja do modernih alata i naučnih dostignuća. 

Digitalizacija to menja. Ona donosi u sela sadržaje, a na naše njive donosi preciznost i alate koji, u kombinaciji sa generacijskim znanjem, povećavaju prinos i smanjuju troškove. Na nama je da pokažemo da smo sve više spremni na to.

Ako imate neke predloge, pišite nam na stranici na Linkedinu ili Fejsbuku, odnosno direktno putem kontakt forme na sajtu. Uz vašu pomoć, tekstovi na ovako bitne teme mogu da postanu samo bolji.