biznis

Višnja je voće čiji je plod višestruko koristan i blagotvoran po zdravlje ljudi, ali i jednako pogodan za dalju preradu što su veliki industrijski proizvođači hrane odavno prepoznali.

Njeno plansko uzgajanje u Srbiji smatra se perspektivnim, obzirom na značajnu otvorenost za plasman ploda na međunarodno tržište.

Omiljena i u svakom manjem zasadu, za višnju su oduvek tradicionalno vezani i manji proizvođači, koji dobro poznaju njene specifičnosti kako bi dostigla svoj pun prinos.

Prosečan broj rodnih stabala pod višnjom u Srbiji iznosi 8,6 miliona

Koje su osnovne karakteristike višnje

Za višnju je karakteristično da je veoma prilagodljiva voćka i može rađati čak i na 1.000 metara nadmorske visine.

Ipak, neka optimalna granica na kojoj će ova biljka pružiti njabolje plodove je na nadmorskoj visini od 400 do 800 metara.

Drvo višnje je žbunolikog oblika, ne raste više od sedam metara u visinu i sa tanjim je granama. Plod se nakon branja slabije održava u dobrom stanju, tako da mu je neophodna brza dalja konzervacija.

Koji su najbolji uslovi za uzgoj višnje

Višnji najviše prijaju tereni poput obronaka koji su okrenuti južnoj i istočnoj strani, koji su obično sa blažom mikroklimom.

Umerena temperatura pogodi rastu višnje

Ono što je duga praksa uzgoja višnje pokazala je da joj ne štete ni izrazito visoke, kao ni izrazito niske temperature koje mogu ići i do minus 35 stepeni.

Izvesno joj ne prijaju niske temperature u vreme kada je otpočet novi vegetacioni period. Tada dolazi do pucanje kore i oštećenja stabla.

Najosetljivija je 4 nedelje pre cvetanja, kao i u periodu samog cvetanja, kada joj mraz nikako ne bi prijao.

Zemljište u voćnjaku treba usitniti temeljno

U osnivanju ozbiljnih zasada višnje posebna pažnja se posvećuje obradi i pripremi zemlje i to u najsušnijem periodu godine (jul – avgust), takoreći pred jesenju sadnju.

Kako je koren biljke razvijen i do 60 cm u dubinu, obrada je nužna do te dubine.

Temeljnije usitnjavanje do rastresitog tla je uvek preporuka, jer će sadnice na taj način bolje iskoristiti vlagu i sve neophodne hranljive materije iz zemljišta.

Kada se formira zasad višnje proverava se količina hraniva u zemljištu i to na dubini 30 – 60 cm.

Ukoliko je potrebno vrši se meliorativno đubrenje, jer hranljivi elementi poput fosfora i kalijuma treba da su zastupljeni u optimalnim količinama i to blizu samog korenskog sistema.

Korak meliorativnog đubrenja se preskače ako je zemljište već bogato pomenutim hranivima, jer bi se u protivnom izazvao loš efekat.

Kako nisu sva tla kvalitetna i dovoljno dobra za uzgoj višnje, onda se one uzgajaju na generativnim podlogama, a to je najčešće divlja trešnja,  jer se na taj način lakše prilagođava lošijim uslovima zemljišta i klime.

Navodnjavanje višnje je ključno

Količine godišnjih padavina dovoljnih za uzgoj višnje su 650 mm. U slučaju da ih nema u toj minimalnoj neophodnoj meri, neophodno je navodnjavanje pomoću nekog sistema poput kap po kap.

Zarad što efikasnijeg navodnjavanja pristupa se i merenju vlažnosti zemljišta.

Najbolji način da se to uradi je pomoću senzora za vlagu, koji se lako i brzo instaliraju na bilo koji postojeći sistem za navodnjavanje. Na taj način se precizno određuje količina vode kojom će biti zalivana stabla višnje.

U vreme pune rodnosti potrebe za vodom su posebno izražene, jer će od količine vode zavisiti kvalitet i količina prinosa. Govorimo o periodu od dve nedelje nakon cvetanja do dve nedelje pred samu berbu, usled čega dolazi i do bržeg razvoja mladara.

Zalivanje se nastavlja i nakon berbe, naročito u sušnim danima. Sa zalivanjem se prekida krajem leta, kako bi se usporila vegetacija čijim produženjem bi se nanela šteta voćki, jer bi postala osetljivija na mraz.

Sadnja višnje i njeno održavanje

Nakon odabira sorte i dobre obrade zemljišta, višnja se sadi uz minimalne pripreme koje se odnose na samo odvajanje najkvalitetnijih jednogodišnjih sadnica, potom njihovo kratkotrajno držanje u mešavini stajskog đubriva, ilovače i vode.

Kao i kod drugih vrsta voća i kod višnje stoji preporuka da se sadnja obavlja u jesen ili rano proleće.

Orezivanje višnje

Ova tehnika održavanja sadnica voća primenjuje se i na višnje i tu razlikujemo

• orezivanje zarad formiranje krošnje
• orezivanje za dobar plod

U prvom slučaju sadnice se orezuju nakon sadnje, a pre samog vegetacionog perioda u prvoj sezoni.

Skraćivanje na željenu visinu, na mestima na kojima će izrasti mladice od kojih će vremenom biti formirane glavne grane, procedura je kojom se pravilno formira krošnja dovoljno prozračna – sa dosta vazduha i svetla.

Orezivanje za dobar plod se vrši na sadnicama koje su stasale za rađanje. Tako se obnavlja vegtacija i formiraju prirasle, nove grane, te drvo redovno i svake sezone rađa.

Odstranjivanjem starih i suvih grana, potom onih koje su višak jer smetaju glavnim granama vrši se gotovo svake godine, a sve u cilju oslobađanja krošnje i pokretanja mladica od kojih se očekuje dobar rod.

Svako to orezivanje se odvija u zimskom periodu, kada vegetacija miruje, ali najčeše pred kraj zime kada su izgledi za niskim temperaturama mali. Svaki taj presek je zapravo jako osetljiv i usled mraza može biti oštećen, što umanjuje šanse za formiranje ploda.

Đubrenje višnje

Osim već pomenutog meliorativnog, koje se obavlja pre same sadnje, a nakon hemijske analize zemljišta, postoji i ono koje se odnosi na prihranu samih voćki i koje se obavlja sve vreme u toku rasta, a i kasnije u svojstvu održavanja zdravlja stabla i ploda.

Od svih mineralnih đubriva, višnje imaju veće potrebe za azotom, koje se često dodaje u prvim godinama rasta i razvoja.

Optimalne količine azota koje se dodaju mladim višnjama su 30- 40 kg/ha, a starijim, koje su u punoj rodnoj fazi neophodne količine su 60 – 140 kg/ha. Tu su još i elementi poput fosfora, kalijuma i kalcijuma koji se dodaju po potrebi i određenim količinama kako bi se održao kvalitet ploda i stabilan prinos.

Svaka ta aktivnost đubrenja se danas lako odvija kroz navodnjavanje i pametne sisteme koji su programirani da biljkama daju količinu koja im je tačno potrebna. Na taj način štedi se đubrivo ,ali i biljka od previše hraniva, koje joj možda i nije potrebno.

Po proizvodnji višnje Srbija se nalazi na sedmom mestu u svetu

Prosečni prinos višanja u Srbiji je oko 2,5 tone po hektaru, dok je evropski prosek 4,2 tone po hektaru.

Srbija je sedma država u svetu po proizvodnji ovog kiselog voća,  a najveće zasade ima u beogradskom okrugu sa čak 11, 53% ukupne domaće proizvodnje.

Zanima vas sadnja voća? Saznajte još i kako se da efikasno zalivate orah i osigurate dobar rod borovnica.